HR - Ljudski Resursi - Srbija

Godine će odneti polovinu profesija

Tim naučnika s britanskog univerziteta Oksford sastavio je listu profesija koje će praktično nestati s lica zemlje u narednih 20 godina.

I letimičan pogled na nju otkriva da će se ionako slabo zaposleni srpski građani naći pred novom dilemom.

Operateru na telefonskoj centrali, dispečeru, šalterskom službeniku, mesaru, časovničaru, recepcioneru, pekaru, poslastičaru, taksisti, šoferu, dostavljaču, čistaču, kuvaru (ali ne i šefu), knjigovođi, prodavcu ili kasiru – preti opasnost da nestanu u verovatnoći od 90 i više procenata.

Kako već imamo problem štancovanja nepotrebnih kadrova i ogromne nezaposlenosti postavlja se pitanje šta će se dogoditi ukoliko se slutnje naučnika s Oksforda obistine, a Srbija za 20 godina izgubi skoro polovinu sadašnjih radnih mesta.

Novosađani su u ovo mogli da se uvere pre svega nekoliko godina, kada je trajno zatvoren jedini servis analognih fotoaparata u gradu, podseća Dnevnik. Tadašnji vlasnik odustao je zbog sve manjeg obima posla, ali i nespremnosti vlasti da ovakvu profesiju svrsta u stare zanate, što bi mu omogućilo prelazak na paušalni sistem oporezivanja i pružilo šansu da isplati visoko-stručne zaposlene. Zbog ovoga, sugrađani s analognim fotoaparatima moraće da sačekaju ili robotizovani servis, ili otvaranje muzeja fotografije s pripadajućim servisom. Obe opcije ne ulivaju nadu u vrzo rešenje.

Po autorima istraživanja, oko 700 profesija nestaće u narednih frtalj veka tako što će ih zameniti kompjuteri i(li) roboti. Strahovit tehnološki napredak i pojeftinjenje računara i robota dovešće do stvaranja veštačke inteligencije koja će biti sposobna ne samo za pune kognitivne funkcije i prepoznavanje emotivnih stanja ljudi, već i za učenje i improvizaciju u realnom vremenu. Dosadašnji “šeprtljavi” roboti uskoro će dobiti savršenije, fleksibilnije zglobove i mehaniku, koji će im omogućiti da nadmaše čoveka u praktično svim rutinskim poslovima. Socijalna inteligencija, kreativnost, percepcija i motorika robota učiniće ljude prevaziđenim za mnoge poslove kojima danas zarađuju za hleb i koji, uz zemljoradnike, trenutno drže srpsku privredu na leđima.

Procesi automatizacije u velikim sistemima već sada isključuju ljudske ruke iz procesa, a ako dodamo ovome činjenicu da su “Guglovi” automobili bez vozača proputovali stotine hiljada kilometara bez izazvane nesreće, dobićemo nimalo vedru sliku budućnosti u kojoj ćemo, ako su naučnici u pravu, biti primorani da se borimo za sebe i svoja prava kao nikada u istoriji. Prema prvim procenama, čovečanstvo će biti pogođeno novim talasom društveno-ekonomskog raslojavanja. Ionako ugrožena “srednja klasa” doživeće totalno uništenje a razlike u primanjima biće sve veće. Nekadašnja građanska solidarnost, posebno ona iz ere socijalizma, postaće relikt istorije i radnik neće moći da računa više ni na koga osim na samog sebe...